- Рупице за дугмад имају осим своје практичне вредности још и естетску, треба да изгледају лепо и уредно те да представљају украс на дотичном одевном предмету.
- Рупице морају бити подједнако велике и да својом величином одговарају дугмету. Никако не смеју бити премалене јер им то смањује трајност.
- Рупице не смеју никада бити израђене тик уз ивицу тканине, такође због трајности.
- Рупице се по могућству изађују у двострукој тканини. Ако је тканина на том месту само једнострука добро је да је појачамо подложивши испод ње нашивак или мале комадиће тканине пре него што ушијемо рупице за дугмад.
Разликујемо две врсте рупица и то оплетену и обрубљену.
Оплетена рупица се најпре према положају и величини означи помоћу нити конца за фирцање или кредом. Постоје две методе даљњег рада:
а) рупица се прореже, лагано опшије и оплете рупичним бодом. Та врста бода је у ствари
не прегусто израђени петљани бодови код којих се петља оставља мало лабава и тек онда чврсто стегне када смо у исту петљу поново заболи иглу одназад према напред. На оба краја рупица се, пошто смо рубове учврстили петљаним убодима, начини такозвани запор и то тако да се преко попречне ширине рупице напну три до четири нити и те нити опшију петљаним бодом. Петље бода треба да гледају у смеру рупице и да се у висини уреза рупице још једном прободу кроз тканину.
б) означена рупица се пре прорезивања уско опшије шиваћом машином. Затим се, такође пре него што је прорезана, опшије петљаним бодом као код претходне методе. Рупицу на крају опрезно прорежемо. Та метода се препоручује ако се рупица израђује на мекано тканим или косо сеченим материјалима.
Обрубљена рупица је нарочито прикладна за вунене хаљине, за 
огртач, дакле за чвршће тканине.
Најпре се означи рупица као код прорезане рупице. Затим с мала четвртаста трака тканине као материјал којим ћемо опшити рупицу пришије лицем на лице сасвим ситним бодом на рупицу и означи. Означену рупицу ћемо сада, исто као и код прорезане рупице, са наличја опшити шиваћом машином.
Ако је тканина дебела, онда ћемо је опшити у мало већој удаљености од рупице него код танких материјала. Затим се рупица прореже а косо се урежу и углови све до саме линије шава. Обрубна тканина се провуче на унутрашњу страну. Она се сада сасвим ситним бодом пришије с лица, а затим се провучена тканина на задњој страни учврсти.
Рупицу затим профирцати да се не развуче, испеглати и довршити на подлистку.
