Почетник треба прво да проба на слободном парчету ткакине да равно шије. Пробајмо прво да покренемо и зауставимо машину а затим равномерно да провлачимо тканину. Вежбајмо да равно шијемо.
Бодови, па и притисак на тканину се могу подешавати према дебљини тканине. Треба правилно наместити иглу и уденути конац да не буде превише ни лабав ни затегнут. Ако су бодови неправилни можда конац у кућици није добро уденут. Конац се може замрсити ако се машина покреће без тканине.
Игле су означене бројевима према дебљини. Конци исто тако.
Веома фино платно ушива се концем број 100, обично бројем 60, а грубе вунене тканине или поставе бројем 30 или 40.
Машина има додетне делове који знатно олакшавају посао.
Порубљивање, шивење гајтана, набора, обрубљивање чипке. вез и друго радићемо уз помоћ додатних делова који иду уз машину
Маказе морају бити оштре и велике. Само ако тканину и и доњи део маказа држимо на столу, сигурно ослонивши руку, правилно ћемо изрезати тканину, режући целом дужином кројачких маказа. Не покушавати да ткакину подигнемо руком или да некако другачије држимо маказе.
Игле за шивење руком означене су бројивима од најдебље 00 до најтање 12.
00 су за шивење најдебљих тканина, 2-4 за дугмиће, од -8 за тање материјале, а 10-12 за свилу и вез. Игле за вуну имају туп и кратак шиљак а дугачке ушице. Троугласте игле су за кожу.
Кад шијемо, штепамо увек један до два милиметара иза конца за фирцање, према додатку за шав. Прво ушивамо делове који се нашивају , затим шавове са стране и испод пазуха и тако даље. Готове шавове треба пеглате у току шивења.
Дужину одевног предмета још једном проверити при последњој проби. Кад су сви остали шавови већ готови коначно се сашије, некад машински а некад ручно, у зависности од тканине.
