Тканине разликујемо према врсти влакана од којих су израђене. Вуна, свила, камиља и зечја длака итд. су наравно животињска влакна, а памук, лан, конопља, коприва и друго, биљна. Много влакана се данас добијају и вештачким путем, као поливинил, најлон, вештачка свила и остало.
Поред ових основних врста, постоји много тканина сатканих од разних врсти влакана. Полуплатна су рецимо тканине којима је основа од лана или конопље, а потка од памука.
Сем ових материјала чије мешано ткиво можемо лакше одредити (полувуна је на пример од вуне и памука), постоји само мешано влакно, као код најлона и перлона где су поједине нити испредене од различитог материјала.
Да би одредили од каквог је предива саткана извлачимо нит, једну уздужну и једну попречну, и палимо је. Памук, лан и конопља горе живим светлим пламеном, без мириса, а по изгарању остаје само мало белог пепела. Чиста вуна и свила горе тешко и споро и само док су изложена пламену. Остављају угљенасти пепео и мирис нагореле људске косе.
Квалитет конца испитаћемо кад га прекинемо. Ако је чупав на прекинутом месту, значи да је добар , а ако је туп онда је лош.
