Преклопљену тканину простиремо што глађе и на њу стављамо шнит по пропису, узимајући у обзир додатке за шав.
Да би што оптималније употребили ткакнину, руководимо се при томе према кројној слици која се често налази уз крој а приказује начин на који да поставимо делове кроја.
Шнит прикопчавамо на тканину шпенадлама при чему тканина мора остати равна.
Сада режемо или ако смо несигурни уцртамо прво линије кредом или прошијемо танким концем за фирцање.
Код тзв п р о б и ја њ а које се примењује првенствено код дебелих тканина, профирцају се оба слоја тканине дуж ивица папирног кроја двоструком нити, а затим се, рецимо код изреза предњег дела, обе половине тканине повуку да би се нити прошивка напеле и онда се прережу.
Дешава се да се због бољег коришћења тканине кроји на отвореној ширини а не на двоструко сложеној тканини. Водити тада рачуна да се изрежу два десна или два лева дела, већ крој једном изрежемо на лицу а други пут на наличју.
Знакове који су уцртани на шниту, црте за дошивке, рупице, изрезе и остало, пренети на тканину пре него што се папирни крој скине с тканине, кројачком кредом или концем друге боје.
